Прво, да би онемогућио да узвишене врлине и чудесна дела светитеља код њих изазову гордост.
Друго, из страха да им не буде указана почаст већа него што треба да буде указана људима и да их не гледају као богове више него као на обичне смртнике.
На трећем месту, да би сила Господња још више заблистала, јер се она показује нарочито у слабости.
Четврто, да би стрпљење светитеља добило више сјаја и да би се видело да Богу не служе из интереса него да за Њега осећају чисту љубав, пошто су Му једнако одани и када су опхрвани патњом.
На петом месту, да би нас навели да размишљамо о васкрсењу мртвих; јер када видимо да праведник пун бројних врлина из живота одлази тек пошто је боловао од безброј болести, и против своје воље помишљамо на будуће суђење које ће према њему показати Божју праведност.
Шесто, да би се они који осете несреће умирили и утешили видевши да су најсветији осетили исто такве, па чак и веће несреће.
Седмо, да вас узвишеност њихових дела не наведе да поверујете да је њихова природа другачија од ваше и да није могуће да поступате као они.
Осмо, да вам најзад покаже у чему се заиста састоји срећа и несрећа, будући да је права срећа бити сједињен са Богом, а једина права несрећа бити од Њега одвојен."
Библиотека 
