Наша црква | Историјат цркве |
Насеље Бежанијска Коса, које датира из осамдесетих година прошлог века, до 2001. године парохијски је припадало бежанијској цркви Светог Великомученика Георгија, а све духовне потребе његових становника до 1992. године испуњавао је свештеник Богдан Васиљевић. Надаље је, одлуком Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, исту дужност обављао протојереј Петар Илић, дотадашњи парох цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну.
Посећујући вернике и освећујући славске и васкршње водице, али и у другим приликама, протојереј Петар је запазио код многих верника искрену жељу да насеље, коначно, добије своју цркву. Стога је, на његов предлог, крајем 1993. године образован Иницијативни одбор, састављен од неколико угледних интелектуалаца, који је поднео захтев Скупштини града Београда за добијање локације за изградњу нове цркве. Поред протојереја Петра Илића, Иницијативни одбор су сачињавали:
Након улагања великог труда и пожртвовања чланова Одбора, 1995. године је од Скупштине града добијена локација за изградњу цркве, површине 56 ари, у самом центру насеља Бежанијска Коса. Идејни пројекат нове цркве, замишљене у ротонда стилу, израдио је архитекта Михаило Митровић из Београда, а његов предлог је прихваћен од стране Његове Светости Патријарха српског Господина Павла и Светог Архијерејског синода Српске Православне Цркве. Пројекат је Патријарх благословио са образложењем да не само ова, већ ни друге цркве, не би требало да копирају постојећа визуелна решења, већ треба да понуде нешто ново и атрактивно, примерено околној архитектури, али и у потпуном складу са канонима Православне Цркве. Није прихваћен једино предлог да црква буде посвећена Светом Василију Острошком Чудотворцу. За изградњу цркве био је задужен новоформирани Грађевински одбор који су сачињавали:
Његова Светост Патријарх српски Господин Павле је 9. јуна 1996. године у 11,30 часова осветио крст и земљиште и благословио изградњу прве нове цркве у Новом Београду. Будући да није прихваћен првобитни предлог да црква буде посвећена Светом Василију, чиме би била остварена жеља многих становника Бежанијске Косе, иначе пореклом из Херцеговине и Црне Горе, крст и земљиште су освећени под знамењем Светог Великомученика Димитрија Солунског, као израз захвалности грчком народу за показану хришћанску љубав и пружену помоћ Српском народу у најтежим данима. Чак је и јавност путем медија била обавештена о изградњи цркве Светог Димитрија, да би, пред само освећење темеља, одлука о имену, без образложења, била измењена. Од Грађевинског одбора је тражено да предложи друго име, те је коначно прихваћено да црква на Бежанијској Коси буде посвећена Светом Василију Острошком Чудотворцу.   Темеље је 25. маја 1997. године у 11,30 часова осветио Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, уз бројно присуство свештеника и верника. У темеље су положени камен донесен из Острога и Повеља у пергаменту, коју је за овај свети и историјски догађај израдио дизајнер Срђан Вујовић, члан Грађевинског одбора.
Текст повеље гласи:
У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА
МИ
ПАВЛЕ
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО - КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ОСВЕТИСМО ДАНАС, У НЕДЕЉУ ПЕТУ САМАРЈАНКЕ, НА ДАН СВЕТОГ ЕПИФАНИЈА И СВЕТОГ ГЕРМАНА, 25/12. МАЈА 1997. ГОДИНЕ, ТЕМЕЉЕ ХРАМА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ - ЧУДОТВОРЦА У НОВОМ БЕОГРАДУ - НАСЕЉЕ БЕЖАНИЈСКА КОСА. ДАНО У ПРВОПРЕСТОЛНОМ ГРАДУ БЕОГРАДУ У ПАТРИЈАРШИЈИ СРПСКОЈ, 25/12. МАЈА 1997. ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО - КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ +ПАВЛЕ
  До краја 1997. године урађена је конструкција цркве и звоника. Целокупан терет изградње пао је на свештеника и малобројни Грађевински одбор, који су били принуђени да сами проналазе средства за финансирање радова и сав грађевински материјал. Значајну подршку Управа цркве добила је од Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, који је имао велико разумевање за све текуће проблеме.
Током, по многоме трагичне 1999. године, на изградњи цркве изведени су обимни радови, упркос бомбашкој акцији НАТО-пакта против наше земље, цинично названој „Милосрдни анђео“. Приликом бомбардовања главног далековода на Бежанијској Коси велики део бомбе пао је испред саме цркве, самим чудом је не оштетивши. У знак сећања на тај догађај, на северној страни црквене фасаде је означен 24. март 1999. године.
Изводећи завршне радове на цркви, Грађевински одбор је истовремено вршио и интензивне припреме за њено освећење. У договору са одбором Његова Светост Патријарх српски Господин Павле заказао је освећење за 12. мај 2001. године. Тим поводом црквена Управа је формирала Почасни одбор који су чинили:
Црквена управа се побринула да нова црква буде у својој функцији, отворена од 7,00 до 21,00 час, те да се у њој служи свакодневно, по Типику. Од 12-20. маја сваког дана у 7,30 часова је служена Литургија, а Вечерње у 17,00 часова. Освећењем цркве се указала потреба да се формира самостална парохијска и црквена јединица, па је на предлог старешине конституисан Одбор - Управа цркве, са мандатом од 2001. до 2006. године, а у који су ушли:
2002. године, по благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, а по пројекту архитекте Михајла Митровића, на источној страни порте започета је изградња парохијског дома, површине око 1000 m², намењеног потребама верника. Радови су, као најбољем понуђачу, поверени Војно-грађевинској установи из Београда. Темеље дома је 22. децембра осветио Патријарх Павле, који је и служио Свету Архијерејску Литургију, на којој су саслуживали:
Исте године обављени су радови на изради витража, певница, стасидија, тронова и тетрапода, а академски сликар Драгомир Марунић је започео осликавање зидова цркве у секо – техници. Радови на осликавању су завршени 2003. године. Исте године је и зграда парохијског дома стављена под кров. Живопис цркве је освећен на дан црквене славе, 12. маја 2004. год. |
| < Претходно | Следеће > |
|---|